Žena koja je svesna onog što može, spremna je da osvoji svet

Da li vas je nekad mučilo pitanje zašto vam ljudi ponekad zavide?

Primećujete da vam čak i bliski ljudi indirektno zameraju na uspehu i često pokušavaju da minimalizuju ono što postignete, u fazonu "pa lako je njoj da uspe kada ona..." I onda sledi beskonačni niz razloga zašto je vama lakše da postignete nešto u svom životu.

Tražiti razlog za tuđi uspeh ustvari znači tražiti opravdanje za sopstveni neuspeh. Posebno ako ste žena. I to žena u sredini kao što je naša.

Od vas se očekuje mnogo sa svih strana - dece, supruga/partnera, šefa, komšijskog šestog čula za ono šta bi vi "trebalo da radite a ne radite", društva, društvenih mreža...

I onda vidimo "Nju", gospođu koja je uspešna u svom poslu, odnosu sa partnerom, majka divne dece... I onda počnemo da se poredimo sa njom jer nam se probude nesigurnosti koje su godinama i sistematično u nas usađivali ljudi oko nas... počev od detinjstva.

I onda se preispitujemo kako to da mi nemamo to i gde smo pogrešili? Da li je do nas ili je jednostavno samo surova sudba zla. Do nas je...

Bez obzira na to koliko nam je život bio težak i surov, od nas zavisi kako ćemo sebe posmatrati. Problem je u tome što ne vidimo sopstveni uspeh jer pod uspehom podrazumevamo nešto idilično.

Uspeh je što svakoga dana skupimo snagu da ustanemo iz kreveta i da se borimo sa svim izazovima za koje smo još sinoć znali da će nas danas zadesiti. Uspeh je ostati na nogama u svemu tome. Nije pobednik onaj koji zada više udaraca, nego onaj koji može da istrpi jedan udarac više i da ostane na nogama.

Umesto da posmatramo "Nju" iz naše perspektive, posmatrajmo sebe u "Njoj". I mi možemo uspeti u onome u čemu želimo ali MORAMO malo da se posvetimo i sebi, svojim potrebama.

Nije "Ona" negovana i uspešna samo zato što je imala priliku za to... Mnoge od "Njih" su se za to izborile i ne znamo kroz šta su sve prošle.

Tajna je u tome da su shvatile da je život surov i da moraju da se izbore za sebe kada to niko drugi neće. Nisu zbog toga bolje od "Nas", nego su samo stvari postavile na drugačiji nacin... I tada se to dogodilo... Tada "ih je krenulo" i na poslu i u vezi i sa decom...

Nije to sebičnost, to je POŠTOVANJE SEBE. Tada su otišle i na kurs koji su toliko želele, a nisu imale vremena. Tada su posetile mesta koja su gledale samo na fejsu, tada su otišle na mezoterapiju, tada su došle sebi i pronašle sebe. I tada je počeo uspeh...

Bio je to "njihov" put... Trnovit, uzak, strm, ali je na kraju usledio predivan pogled koji oduzima dah. Oduzima dah ne samo zato što je pogled predivan, nego i zato što se sete šta su sve prošle.

Bile su bez daha u pojedinim momentima od zamora, brige, straha, a sada kontrolišu svoj dah. I puls. I tempo života.

Nisu one savršene, samo su na vreme shvatile tajnu uspeha.