Dermatitis seborrhoica (sinonim – eczema seborrhoica) predstavlja često, recidivirajuće, hronično oboljenje seboroičnih delova koze kao sto su poglavina, predeo obrva, nazolabijalne brazde, celo i spoljašnji slušni kanal. Ovo oboljenje ćešće se javlja kod muškaraca i to obično nakon puberteta, odnosno u 3. i 4. deceniji života. DS moze nastati i prva dva meseca postnatalno kada se sebum luči pod dejstvom majčinih androgenih hormona (dermatitis seborrhoica infantum).
Dermatološki pregled kože dermatologa
Dermatolozi smatraju da značajnu ulogu u nastanku ove bolesti ima lipofilna kvasna gljivica Pityrosporum ovale, koja je član rezidentne flore, posebno seboroičnih regiona tj. kože lica. Ova gnjivica ima hemotaktička i imunogena svojstva koja bi mogla da objasne nastanak kliničke slike dermatitisa. Takodje, jedan od uslova za nastanak moze biti i disfunkcija sebacealne sekrecije ukoliko se DS manifestuje u periodu hiperaktivnosti lojnih žlezda. Loša ishrana, alkohol, stres, povećana vlažnost i emocionalna uzbudjenja mogu biti uslovi za nastanak ovog oboljenja. Kod pacijenata sa AIDS-om i koronarnom insuficijencijom česta je pojava generalizovanih oblika ovog oboljenja, i to obično rezistentnih na standardnu terapiju.
Dermatološki specijalistički pregled dermatologa pregled kože
Seboroični dermatitis odlikuje karakteristična klinička slika u vidu bledih, nejasno ogranicenih eritema sa beličasto - žućkastom skvamom (ljuspom) masnog izgleda. Ova skvama može biti praćena subjektivnim osećajem neprijatnog mirisa kao i svraba i peckanja. U kapilicijumu, skvama je jasno ograničena prema čelu (corona seborrhoica) a za posledicu može imati trajno opadanje kose zbog nastajanja atrofije papile dlaka. Promene u vidu eritema ivica očnih kapaka sa sitnom žućkastom skvamom nazivamo blepharitis seborrhoica. Ovo oboljenje moze redje zahvatiti i vece pregibe tela kao sto su aksilarni, perianalni i pregibi na trbuhu kod gojaznih osoba.
Kod većine pacijenata, ovo oboljenje se moze dijagnostikovati samo na osnovu klinične slike bez potrebe za alergoloskim testovima i brisevima.
Pre svega,da bi terapija bila uspešna, bitno je otkloniti sve provocirajuce faktore (stres, alkohol, kozmetička sredstva...). Inicijalna terapija seboroičnog dermatitisa je lokalna. U lečenju ovog oboljenja koriste se imidazolski preparati kao sto su 2 % ketokonazol (šampon i krem) i 2,5 % hidrokortizon. Takođe, efektivni su i šamponi sa cink piritionom, selenijum sulfidom ili derivatima katrana. Na poboljšanje ili povlačenje promena povoljno utiče i intenzivna solarna radijacija. Kod težih slučajeva primenjuje se kombinovana terapija antimikotici-kortikosteroidi a ukoliko postoje znaci sekundarne infekcije savetuje se sistemska terapija antibioticima.
Dermatološki pregled kože dermatologa
dermatolog dermatološki pregled specijalistički pregled specijalista pregled kože pregled sluzokože seboroični dermatitis